bradata agama

Veliki deo Australije.

Suvi, polupustinjski i pustinjski predeli.

Jedna od najpopularnijih vrsta agamida u svetu. Kod nas se često gaje i ima nekoliko odgajivača koji ih redovno razmnožavaju. Prodaja bradate agame u NS REPTILES je iz domaćeg uzgoja - životinje su zdrave, pripitomljene i spremne za novi dom. Izuzetno su pogodni za takozvane početnike, tj. one kojima je ovo prvi gušter. Cene im se kreću od 6.000 din pa sve do nekoliko desetina hiljada dinara za neke unikatno šarene primerke. Za one koji kreću od nule nudimo i starter komplet sa terarijumom i kompletnom opremom od 220 eur (25.800 din). Ova vrsta nije na CITES listi tako da nikakva prateća dokumentacija nije potrebna.

Narastu uglavnom 45-55cm i spadaju u veće agame. Ženke su manje od mužjaka i imaju sitniju glavu. Ime su dobili zbog brade koja može da pocrni i naduva se kada se naljute ili osećaju ugroženo. Takođe se to dešava i kada se mužjak udvara pred parenje ženki. Imaju bodlje oko glave i duž tela sa strane. Te bodlje su tvrde, ali pošto se nalaze na koži pri pritisku se pomeraju, tako da nikako ne mogu da vas ubodu. Ne otpuštaju repove i ne regenerišu ih ukoliko im otpadne, tj. neko im odgrize. Postoji jako puno različitih morfova tj. varijanti boje ove vrste. Standardna boja je siva, sa određenim svetlijim i tamnijim šarama. Postoje žuti, narandžasti, crveni primerci kojima su cene više usled dugogodišnjeg planiranog ukrštanja.

Jedan od najmirnijih guštera, koji se vremenom toliko pripitomi da može da miruje u rukama bez problema. Spada u dnevne guštere tako da je aktivan isključivo danju. Čim im se ugase svetla odlaze da spavaju. Kada se izlegnu plašljivi su jer su maleni i sve im je novo. Kada se smire i malo porastu, polako ih treba navikavati na vađenje i ljudski kontakt. Vremenom će postati veoma mirni i pitomi. Redovno će jesti iz ruke.

Minimalne dimenzije terarijuma za jednu odraslu bradatu agamu su d100 x š50 x v50cm, manji se mogu smestiti u manje terarijume dok ih ne prerastu. Za mladunce preporučujem terarijum dimenzija 50x40x30cm. Mada ukoliko su već ojačali i imaju mesec i po ili više možete ih odmah smestiti u konačan terarijum gde će živeti i kada porastu. Preporučljivo je obezbediti neko mesto za skrivanje mladih jedinki u vidu pećine od kamena, nekog panja ili većeg kamena. Obavezno paziti da ti predmeti ne mogu pasti i zgnječiti agamu. Kada su veće uglavnom im nije potrebno klasično sklonište i spavaće gde god im se svidi. Često razgrnu pesak i tu zaspu.

Nekoliko vrsta podloga je moguće koristiti. Neki koriste novine, papir, itison, linoleum, pločasto kamenje ili sitni fini pesak. Pesak jeste uz pločasto kamenje najprirodniji substrat, ali treba imati u vidu i higijenu i održavanje. Ukoliko čuvate samo 1-2 guštera onda možete staviti prirodno okruženje, ali ukoliko čuvate veći broj radi lakšeg održavanja i čišćenja razmislite o linoleumu. Od rođenja svoje mladunce stavljam na pesak i nikada nemaju problema. Papirna podloga se koristi ukoliko je jedinka u karantinu tj. za privremeni smeštaj kada treba često da se čisti i prati koliko hrane pojede i kakva je stolica. To je obično slučaj kada su jedinke bolesne ili su skoro stigle pa da se neko vreme posmatraju zbog potencijalnih parazita.

Trebalo bi napraviti temperaturni gradijent, tako što ćete zagrevati samo jedan deo terarijuma sijalicom. Temperatura na toplijem delu, ispod sijalice, treba da bude oko 40-45 stepeni, dok u hladnijem delu može da bude 25-30 stepeni, pa i niže. Uvek koristiti spot sijalicu, ona ima koncentrisan snop svetlosti i greje neposredno ispod. Tako će tu biti najtoplije pa će se tu agama i zagrevati nakon hranjenja ili paljenja svetla. Sijalicu ne treba postavljati preblizu podloge, kako agama ne bi mogla da je dohvati i da se opeče. Ispod sijalice uvek staviti neki kamen koji bi se dodatno zagrejao i održavao temperaturu i nakon gašenja sijalice. Ukoliko je agami potrebno zagrevanje ona će leći na kamen i dogrejati se. Noću se sijalica gasi i temperatura može da padne na sobnu, tj. do nekih 20 stepeni. Zimi im možete isključiti grejanje i ostaviti ih na nižim temperaturama radi odmora, pogotovo ako planirate da ih parite sledeće sezone. Tada temperatura može da padne do 14-16 stepeni bez problema. U tom periodu se ne hrane redovno jer im je usporen metabolizam i teže vare hranu usled niskih temperatura. Možete im ponuditi svakih 4-5 dana po nekoliko supercrva ili tek presvučenih buba, koji se lakše vare.

Pošto je ovo dnevna vrsta guštera neophodna je UV neonka. To je neonska cev sa UVa i UVb zračenjem. Uglavnom se koriste desert varijante sa 10% ili 12% UVb zračenja i menjaju se jednom godišnje jer im vremenom opadne dejstvo. Pored toga uvek se koristi spot sijalica za grejanje terarijuma. Noću se obavezno gasi sva rasveta, kako bi gušter spavao na miru bez svetla.

S obzirom da potiču iz suvih predela nije im neophodna visoka vlažnost vazduha. Svu potrebnu vlagu dobijaju kupanjem jednom nedeljno u toploj vodi. U lavor se sipa nekoliko centimetara vode, agama se pusti da se kupa nekih 5 minuta i tada će obično i da pije vodu. Tokom presvlačenja se može okupati da bi lakše skinula staru kožu.

Ne moraju imati uvek dostupnu posudu sa vodom. Ukoliko ih redovno kupate, recimo jednom nedeljno, piće vodu tada. Neke jedinke se nauče da piju stajaću vodu iz posude a neke nikada to neće uraditi, nego piju vodu samo ako se pomera. Vodu takođe uzimaju i iz voća i povrća koje je sastavni deo ishrane.

Ova vrsta agame spada u omnivore (jedu hranu biljnog i životinjskog porekla). Od insekata se najčešće daju tenebrije, fobasi (supercrvi), leteralisi, dubije i cvrčci. Insekti su im primarna hrana, a kada porastu možete im povremeno davati i mlade miševe (pinkije), dok još nemaju dlaku i nisu progledali. Hrane se i biljnom hranom, tj. voćem i povrćem. Dok su mladi odbijaju prvih nekoliko meseci biljnu hranu, a neke jedinke preferiraju određenu vrstu i nikada ne projedu druge vrste bilja. Treba paziti da se ne daje kiselo voće, kupus i neke druge vrste povrća teške za varenje. Najčešće se daju šargarepa, tikvica, razne vrste salate, bundeva, jabuka, maslačak, hibiskus. Dok su mladi hrane se prva 2 meseca otprilike 2 puta dnevno, prvi put kada se ugreju posle paljenja svetla, a drugi put par sati pred gašenje kako bi mogli da svare pojedenu hranu. Kada porastu uglavnom jedu svaki dan jednom. Naravno da se može desiti da neće da jedu svaki dan, pogotovo u zimskom periodu.

Pol se ne može sa sigurnošću utvrditi do nekih 5-6 meseci starosti. Kada uzmete agamu u ruku, drugom rukom lagano podignete rep pod uglom od 90 stepeni i pogledate odmah iza kloake. Ukoliko ima samo jedan brežuljak u sredini u pitanju je ženka, ukoliko su dva, to je mužjak. Period hlađenja kod ove vrste je neophodan ukoliko želite da ih razmnožite, toplo bih vam to preporučio, jer puno znači samim jedinkama prilikom reprodukcije. Taj period oni koriste za odmor i prestanak razmnožavanja. Ujedno ih kasnije, dolaskom viših temperatura, to podseća da kreće nova sezona parenja. Ovaj period treba da traje oko 2-3 meseca. Ja prekidam sa hranjenjem negde u decembru. Ostavim ih na standardnim temperaturama preko dana, sa upaljenim sijalicama, ali stavim slabije sijalice. Zimi se period dana skraćuje sa 14 sati na 10 sati. U februaru se stavljaju jače sijalice i period dana se vraća polako na 14 sati. U roku od 7 dana gušteri dobijaju apetit i počinju da budu aktivni. Ovaj period je jako bitan za ženke koje planirate da parite i tada treba voditi računa o unošenju kalcijuma i ostalih vitamina, koji su ženkama koje nose jaja prekopotrebni. Nakon određenog perioda kada mislite da je ženka dostigla odgovarajuću težinu i kondiciju, možete je spojiti sa mužjakom. Ako ste sve uradili kao što je navedeno i ako imate zdravi par koji je spreman za razmnožavanje, parenje će se desiti ili odmah posle puštanja para ili u narednih 2-3 dana. Nakon tog perioda možete opet odvojiti mužjaka i za 2-4 nedelje očekivati jaja. Pre poleganja jaja nisu uvek jasno vidljiva iako ih ima i po nekoliko desetina, najčešće oko 25 komada. Inkubacija traje oko 70 dana na temperaturi od 29-29,5 stepeni. Što je viša temperatura to je inkubacija kraća, ali ne treba preterivati. Mlade hraniti istom hranom kao i odrasle, samo proporcionalno njihovoj veličini. Insekti treba da budu otprilike oko 1cm ili ne veći od rastojanja između očiju agame. Preporučujem da se svi mladunci drže odvojeno ukoliko je to moguće, zbog lakše evidencije o hranjenju i vršenju nužde, a i zbog smanjenja stresa i grickanja.

Ovo su jedni od otpornijih agamida, tolerišu promene temperature, vlažnosti. Generalno su reptili teški za lečenje, pogotovo kod nas, jer nema veterinara sa iskustvom i potrebnom opremom. Drugi problem sa reptilima je taj što kada se simptomi bolesti pojave, uglavnom je već dosta napredovala bolest i problem je velik. Najbolji lek je preventiva, zato uvek dobro pročitajte i edukujte se o čuvanju određene vrste i onda kada ste sigurni da joj možete sve obezbediti i odvojiti malo vremena krenite u potragu. Ukoliko ne možete da dobijete pomoć od lokalnog veterinara ili ne zna šta da uradi i kako da vam pomogne slobodno me kontaktirajte pa ću pokušati da vas uputim kod nekih sa kojima ja sarađujem. Kao i ostali reptili i životinje, i bradata agama može imati unutrašnje parazite. Uglavnom to nije slučaj ako se uzima životinja od odgajivača i ako ste sigurni da je poreklom iz zatočeništva. Parazite najčešće imaju izlovljene životinje iz divljine. Njih nikako ne možete primetiti golim okom, a nisu štetni po agamu sve dok se ne namnože dovoljno da ugroze apetit i izmore životinju. Prvi simptomi su malaksalost i neuobičajeno mirovanje jedinke. Odbijanje hrane, krvava stolica ili povraćanje. Paraziti tog tipa se mogu otkriti samo laboratorijskim pregledom izmeta, koji je obavezno uraditi ukoliko je životinja iz divljine.